NA PUTU

Stajala je na autoputu, uplašena. Automobili su stalno prolazili velikom brzinom i nije se usuđivala da zakorači. Želela je, morala je da pređe na drugu stranu, ali je bilo previše opasno.

U nekom trenutku više nije htela da čeka. Odlučila je da bude hrabra i da rizikuje. Stupila je na put. Uspela je da prođe nekoliko koraka, ali nije daleko stigla. Jedan automobil ju je udario i pala je udarivši glavu. Izgubila je svest.

Kad se probudila, našla se ponovo pored puta. Glava ju je bolela, ali nije bilo vidljive rane. Nije bilo nikoga u njenoj blizini, tako da nije znala ko joj je pomogao. Automobili su i dalje besomučno jurili, bez zaustavljanja, kao da se ništa nije desilo.

Bila je pomalo ljuta i izrevoltirana. Zakoračila je napred, ne gledajući ni levo ni desno, i odmah ju je udario jedan automobil. Odbacio ju je nekoliko metara i pala je. Nije se povredila, ali drugi automobil je naišao i pregazio je. Utonula je u mrak.

Ponovo se našla pored puta. Telo ju je bolelo, ali povreda nije bilo. Shvatila je da se dešava nešto čudno. Uvek iznova kad bi zakoračila na ulicu i bila povređena, izgubila bi svest i vratila se na početak.

Nije htela da odustane. Pravih rana i posledica nije bilo, tako da nije imala stvarnog razloga za brigu. Bol je mogla da podnese. Jeste da joj je celo telo već bilo živa rana, ali jednostavno nije imala izbora. Popuštanje nije bilo opcija.

Počelo je da se smrkava kad ju je konačno savladao umor. Sela je pored puta i duboko uzdahnula. Sve to nije imalo nikakvog smisla: kuda to vodi? Bila je svesna, naravno, da od samog početka nije bilo smisla, ali je ipak bila čvrsto verovala da će njena volja da promeni tok stvari. Sada je počela da sumnja.

Naslonila se i posmatrala lepotu sveta oko sebe. Boje koje su se prelivale na nebu, zvukove koji su brujali, život koji je bio tako osetno nemiran i moćan kao reka koja teče bez prestanka. Počela je da posmatra lica, da se smeši ljudima u prolazi, da sažaljeva besne vozače koji negde kasne i izjedaju se zbog toga. Sedela je, gledala, slušala i opustila se.

U nekom trenutku je opazila umirivanje u vazduhu i oko sebe. Na putu je bilo malo automobila. U savršenom stanju smirenosti i odlučnosti krenula je i bez ikakvih teškoća prešla put. Kad je bila na drugoj strani, osvrnula se. Reka automobila je tekla besomučnom brzinom kao i celog tog dana. Samo u tom jednom jedinom trenutku kad je ona prešla nešto se desilo – bujica je na kratko prekinuta i došlo je do usporavanja. Bio je to njen trenutak.

11.2.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s