POSETA

Nikada nije upoznala njegove roditelje. Iako su bili dve godine zajedno, niko nije znao za nju. Time joj je jasno stavio do znanja da mu nije bilo stalo. Prvo nije htela da veruje da je tako, tražila je opravdanja i objašnjenja za njegovo ponašanje, za to što nije želeo da žive zajedno, već samo da se povremeno viđaju. Nikada to nije prebolela, jer je bio njena prva ljubav i nikada nije shvatila u čemu je pogrešila, iako je duboko u sebi znala da nema ispravnog i pogrešnog u ljubavi – ili nekoga voliš ili ne.

Odlučila je da ode u njegovo rodno mesto. Znala je tačnu adresu i znala je da je reč o zajednici Crnogoraca. Odabrala je lažno ime i prezime, kao i zanimanje kako bi opravdala svoj dolazak: novinarka Nataša Rapajić koja piše članak o tradiciji i nasleđu Crnogoraca u Srbiji. Došla je u vreme kad je znala da je on na poslu i da su njegovi roditelji sami.

U dvorištu kuće ju je dočekao par stasitih ljudi. Odmah je u njima prepoznala njega. Bili su ljubazni, pozvali su je da sedne i ponudili je kafom. Lažno im se predstavila i rekla im zašto je tu. Pričali su o običajima za slavu i za praznike, pa čak i o onim svakodevnim, kao što je dočekivanje gostiju. Bilo je reči i o identitetu Crnogoraca, kao i predrasudama prema njima. Sakupila je sasvim dovoljno materijala za čitav jedan tekst da je zaista htela da ga napiše. Na kraju je stigla do ključnog pitanja, onoga zbog kojeg je i došla. Progutala je knedlu, ugrizla se za usnu i upitala:

  • A vaša deca, da li oni čuvaju crnogorsko nasleđe?
  • Naša djeca? Ma kakvi. Njih uopšte nije briga – ljutito će otac.
  • Koliko ih imate?
  • Dvoje, sina i kćer – odgovorila je majka, jer je otac ćutao stisnutih usana.
  • Da li su venčani?
  • Nisu – procedio je ponosni Crnogorac kroz zube.
  • Pa, dobro, imaju još vremena.
  • Nemaju. Oboje su već matori – glas mu je bio sve tiši, grublji. Ali ona je iza te grubosti prepoznala bol. 
  • Kaži, mila, jesi li ti udata? – upitala je majka nežno, kako bi ublažila muževljevu oštrinu.
  • Nisam.
  • Onda moram da te upoznam s mojim sinom, baš biste bili ljep par.

Otac je ćutao, a ona se samo nasmešila, trudeći se da prikrije suze u očima.

  • Muškarci imaju vremena koliko žele, za razliku od nas žena.
  • Ne treba njemu vrijeme, nego motka. Svaku je oćerao – ljutito će otac, iako ga je majka blago dodirnula po ruci.
  • Nijednu nismo upoznali. Uvek bi sve bila tajna, moš misliti, a onda bi ga ostavile. Nijednu nije zadržao. Ili ih je loše birao, ili je on loš. Ni jedno ni drugo ne valja. Ne valja. Ništa od unuka, loza će nam se ugasiti – uprkos ljutini, osetila je tuga u njegovim glasu.
  • Zar nije bila neka posebna?
  • Jeste, kaže da je bila. Neka Novosađanka. Nismo ni nju upoznali. Ništa mu ja ne vjerujem. Izmišlja samo da on ne bi bio kriv – otac će prekorno.
  • Dugo su bili zajedno?
  • Jesu, dvije godine. Poslije nje se promijenio – dodala je majka.

Znala je da ne govori o njoj, već o njenoj prethodnici. O njegovoj velikoj ljubavi zbog koje više nikada nijednu nije mogao da voli. O njoj koja mu je slomila srce i ostavila parčiće za sve sledeće koje su došle, pa i za nju.

  • Pričao je da je lijepa i obrazovana, žena o kakvoj je oduvijek sanjao, ali da ga ni ona nije htjela. Nije htjela djecu s njim. To ga je pogodilo. Oduvijek je želio da bude otac – dodala je majka.

Otac je stisnuo usne i gledao u daljinu. Majka je pognula glavu. Ćutali su, tužni, savladani bolom i razočarenjem. Znala je da je on živeo s tim razočarenjem i da mu nije bilo lako da gleda prekor u njihovim očima svakog dana. Znala je i da je to njegova krivica, a ne njena. Ona ga je volela, ali on nije voleo nju, nije je želeo. Nikada joj nije rekao da mu je stalo do nje, da je voli, da želi da ostanu zajedno. Sve je dao toj misterioznoj Novosađanki, i njoj ništa nije preostalo.

  • Ne znam kad će se vratiti s posla, ostani još malo, mila, da vas upoznamo – bila je uporna majka.
  • Što si dosadna?! Pusti je! Unesrećićeš djevojku. Samo ti bježi, naćićeš boljeg od njega. Jeste da je moj, ali ne valja… Ne valja…
  • Odakle si porijeklom, mila?
  • Bosanka, moji su iz Bihaća.
  • Lijepo, lijepo. Ta njegova, ona je bila Ličanka, dobra sorta, ali eto, nije valjalo … nije se dalo …  

Nije mogla da diše. Srce je počelo ludački da joj udara u grudima.

  • Biće, biće, daće Bog, ima još vremena. Moram sada da idem. Hvala vam mnogo i nek je sa srećom.
  • Hvala tebi, mila, lijepo što si došla.

Na brzinu se spremila i otišla u žurbi. Čula je kako govore za njom:

  • Ne pitasmo je iz kojih je novina. Hej, djevojko!

Nije se osvrnula, pravila se da ne čuje. Nije mogla da se seti naziva nikakvih novina, nije više mogla ni htela da ih laže, a nije smela da se okrene, jer su joj niz obraze tekle suze koje ne bi mogla da im objasni. Srce joj se slamalo, ali nije htela da se oda.

Dok je zamicala iza ćoška, pogled joj je pao na naziv ulice: Lička. Setila se kad su pričali o tome, kako su se šalili na taj račun. Verovala je da je to simbolično, da je to dobar znak za budućnost. Verovala je da te sitnice govore o dubljoj povezanosti, da slučajnosti nema, da sve na ovom svetu ima smisla, da je sve povezano. U međuvremenu je shvatila da neke veze nisu tu da bi trajale, već da bi nas nečemu naučile. Otišla je tužna, s manje odgovora nego pitanja, ništa bliže smislu koji je tražila, ali konačno spremna da pusti. Previše je. Bilo je jednostavno previše i više nije mogla da podnese to mrcvarenje duše i uma beskonačnim pitanjima i pretpostavkama. Došla je do kraja.

Kad je prišla Dunavu, zaustavila je kola i izašla: pocepala je beleške i bacila ih u reku – nek voda nosi sve. Dosta je bilo. Dosta! Dosta! Dosta! …. Plakala je i pustila suze da joj teku. Sela je u kola i odvezla se uzvodno, kući, bez osvrtanja.   

29.08.2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s