BUBAMARA

Bila jednom jedna mala bubamara koja je imala samo jednu tačkicu na leđima. Čeznutljivo je pratila let drugih bubamara čija su leđa bila posuta brojnim tačkicama. Te su bubamare umele više da lete, bile su slobodnije, hrabrije, bile su vesele i zadovoljne, uvek u društvu sebi jednakih.

Mala bubamara je patila i gledala u nebesa preklinjući ih da joj poklone još tačkica. Život je tekao, a ona je večito tugovala zbog onoga što nije, izbegavajući ostale koji su je samo podsećali na njen nedostatak. Postala je samotnjak.

Jednoga dana, dok je usamljeno letela samo njoj znanim putevima, opet je ugledala jednu bubamaru istačkanih leđa. Odmah se okrenula da se udalji od nje, ali se i ta bubamara okrenula u isto vreme. Zbunjena, mala bubamara je zastala, a onda, kao grom iz vedra neba pogodila ju je strašna spoznaja: gledala je u sebe u odsjaju vode!

Stojeći nepomično i posmatrajući svoj odraz, shvatila je da su tačkice došle s vremenom, ali da je svojom krivicom propustila sve ono što je išlo uz njih. U stalnom nezadovoljstvu sa samom sobom pustila je da život prođe mimo nje, a da nije istinski živela. Kad je konačno dobila ono što je želela, shvatila je da je to bila jalova želja – bilo je prekasno.

30.04.2008.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s