POTRAGA ZA JEDNOROGOM

Bila jednom jedna princeza koja se zvala Taša. Vreme je uglavnom provodila sa svojim najboljim prijateljem, jednorogom. Bio je jedini svoje vrste u celom kraljevstvu i pošto je bio tako lep i poseban, Taša je želela da bude s njim svakog dana. Jednog jutra se probudila i pošla kao i uvek u štalu da vidi svog drugara, ali njega nije bilo. Izašla je napolje, misleći da je možda već ustao i krenuo u šetnju. Međutim, nije bio napolju, a kad ga je pozvala, nije se odazvao i nije se pojavio celog toga dana. Svuda su ga tražili, po celom imanju i okolini i po livadama i šumama blizu dvorca, a onda su pretragu proširili na celo kraljevstvo, ali nisu mogli da ga nađu. Taša je neutešno plakala i tražila da ne odustaju, ali na kraju su svi digli ruke. Nisu znali gde još da ga traže. Kada je odlučila da sama krene u potragu, nisu joj dozvolili. Ko je još video da jedna devojka, a pritom još i princeza ide okolo i traži jednoroga? Kuda bi pošla? Šta ako joj se nešto desi? Međutim, Taša je bila uporna, i iako je bila princeza koja je odrasla u dvorcu, nije se plašila. Jedne večeri se iskrala iz zamka u odeći svoje sluškinje, i dok su svi bili u dubokom snu, otišla je sama u noć, u potragu za svojim prijateljem.

Dugo je išla nepoznatim stazama, lutala i tražila svog jednoroga, ali niko nije čuo za njega, čak su se čudili njenom pitanju. Došla je i zima, a Taša se našla u šumi, sama, gladna i promrzla. Na kraju, kad je već bila na izmaku snaga, naišla je na malu kolibu u kojoj je živela starica. Baka je bila slaba i pošto je videla da je Taša dobra devojka, ponudila joj je smeštaj ako zauzvrat bude brinula o njoj i kolibici. Taša je pristala i provela je celu zimu u društvu prijatne starice koja ju je svemu naučila, a kad nije bilo posla, pričala joj je razne priče. Vreme je brzo proletelo i prvi pupoljci su podsetili Tašu na njenu potragu. Oprostila se od starice i krenula dalje. Međutim, pre nego što ju je pustila, baka joj je dala poklon. Bilo je to malo dugme za koje je rekla da je čarobno. Taša ju je pitala šta će njoj dugme i šta može da uradi s njime, ali starica joj je rekla da ga čuva, jer se nikada ne zna kad može da joj zatreba.

Proleće i novi putevi nosili su Tašu sve dalje od njenog doma. Iako ju je često mučila nostalgija, nije mogla da odustane, morala je da nađe svog drugara. Kad joj se učinilo da je njena potraga zaista uzaludna, došla je do jednoga grada čiji su stanovnici bili veoma uzbuđeni i uznemireni, a mnogi čak uplašeni, naročito krojači. U blizini tog grada živeo je div i čarobnjak kojeg su se mnogo plašili i koji je bio strašno besan jer niko nije mogao da mu sašije odelo, a da ono ne odmah ne pukne čim se okrene i sagne. Pošto nijedan krojač nije uspeo da uradi posao kako treba, a div je zadnjeg krojača u besu udario tako jako da je na mestu ostao mrtav, svi krojači su odlučili da odu iz grada. Niko nije mogao da zna kada i gde će se div pojaviti, pošto je kao čarobnjak umeo da nestane i pojavi se na bilo kom mestu – gde god poželi. Na taj način je putovao po svetu i sakupio najrazličitije neobične i retke predmete, biljke i životinje, čak i jednog jednoroga kakvog nigde više nema. Kad je to čula, Taši je srce zaigralo: Da li je konačno našla svog prijatelja? Setila se čarobnog dugmeta dobre starice i odlučila da okuša sreću. Jeste da nije znala kako dugme tačno deluje, ali bila je spremna da rizikuje.

I dok su svi bežali u suprotnom pravcu, Taša je hrabro koračala prema čarobnjakovom domu. Kad je strašni div zagrmeo i besno je pogledao, ona je samo neznatno zadrhtala, ali nije odustala od svoje zamisli. Šta ti hoćeš?, pitao je glasno, a kad mu je rekla da želi da mu sašije odelo, prvo je ćutao nekoliko trenutaka, kao da ne veruje šta je upravo čuo, a onda je počeo da se grohotom smeje, tako glasno da je sve odjekivalo. Bes ga je prošao i počeo je da se zabavlja. Svi krojači iz grada su pobegli, a onda je došla ova mlada devojka, bez straha, i rekla da može da uradi ono što nisu mogli ni iskusni majstori koji se čitav život bave tim zanatom. Hm, ovo je zanimljivo, pomisli div. Odlučio je da je testira. Ako mu do sutra sašije košulju koja neće popucati po šavovima kad bude sedao za sto da doručkuje, moći će da šije za njega. Te večeri je Taša dobila tkaninu, igle i konce, i ostala sama u prostoriji, ne znajući šta da uradi. Počela je da kroji i šije i kad je na kraju odlučila da stavi čarobno dugme, neobičan sjaj je prošao preko cele košulje. Taša je skinula dugme i stavila ga u džep, a zatim legla da spava. Ujutro je sa strepnjom odnela divu košulju i on ju je uzeo u ruke i zategnuo. Nije se čulo ni popuštanje šava, a kamo li pucanje. Obukao je košulju i zamahnuo rukom, okrenuo se na levu i desnu stranu, ali sve je bilo tako čvrsto da je div prvo bio zbunjen, zatečen, a onda se obradovao. Konačno će imati odelo koje mu odgovara! Šta želiš kao nagradu?, pitao je. Taša je morala da proveri da li je njen jednorog tu, pa je lukavo zamolila: Čula sam da imate mnogo čudesnih predmeta i stvorenja ovde u zamku, volela bih da ih vidim. Div joj je pokazao svoju kolekciju raznih magičnih predmeta iz čitavog sveta, a među životinjama koje su krasile njegov zamak nalazio se jednorog i to je zaista bio on, njen prijatelj. Sledeće noći Taša je krojila i šila pantalone, a kad je stavila magično dugme, ono je zasjalo još jačim sjajem i sutradan je bez imalo straha otišla kod diva. Obukao je pantalone, čučnuo, sagnuo, potrčao, skočio, ali nijedan šav nije popustio. Div se mnogo obradovao, ali sada je želeo i kaput po meri. Taša je pristala da mu ga sašije, ali samo ako joj obeća da će joj dati bilo šta što poželi iz njegove kolekcije. Div se namrštio i nevoljko obećao, ali već je bio odlučio da je neće pustiti da ode. Ipak je on voleo da skuplja neobične predmete i stvorenja, a ova devojka je neosporno bila drugačija od svih koje je ikada sreo. Ako joj i nešto da, ostaće kod njega, u zamku., i ona i njena nagrada.

Taša je sašila i kaput koji je bio najbolji od svih koje je div ikada imao. Kad je i njega isprobao, pravio se nevešt, kao da je zaboravio na dogovor, ali Taša ga je podsetila na obećanje. Hm, dobro, rekao je div, šta želiš zauzvrat? Taša je zatražila jednoroga, ali div je skočio i viknuo: To je najvrednije stvorenje koje imam! Taša ga je ponovo podsetila na obećanje, a div joj je besan rekao: Ispuniću obećanje! I zatvorio je zajedno sa jednorogom. Međutim, Taša je od čaršava i prekrivača sašila dugo uže, učvrstila ga svojim čarobnim dugmetom, stavila oko rešetki na prozoru i kada su ona i njen jednorog povukli, izvukli su rešetke, a Taša je uspela da izađe. Krišom se vratila u zamak, otvorila vrata i izvela svog prijatelja dok su svi spavali. Kad su izašli napolje, uzjahala ga je i on se vinuo u visine i poleteo u pravcu njihovog doma. Diva je probudio šum krila pored prozora, ali dok je izašao napolje, Taša i njen jednorog bili su već sasvim daleko. Iako je vikao i besneo, ništa mu nije vredelo, jer leteti nije mogao, a Taša mu je samo doviknula: Obećanje je obećenje, dive.

Jednorog je odneo Tašu kući, gde su im se svi obradovali, jer su već verovali da su oboje davno stradali. Taša je i dalje svaki dan provodila sa svojim prijateljem, kao i pre. Div se više nikada nije pojavio. Izgleda da je ipak morao da prihvati da je obećanje obećanje. Kada je Taša odlučila da potraži staricu i da joj zahvali za pomoć, nije mogla da nađe njenu kolibu. Tražila je i tražila, ali kao da je u zemlju propala. Čarobno dugme je sakrila, jer ko zna, možda joj opet zatreba.  

13.3.2012.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s