Olujni plamenovi

Olujni plamenovi

u srcu mi gore,

žudim da me progutaju

da nestanem do zore,

u snu bez kraja,

bez tuge i bola

u priči koja se briše

bez ikakvih tragova.





Smrt – odmor za dušu,

oslobođenje od života,

kraj pakla i tuge,

san bez kraja,

bez nade i snova,

ništavilo mira

bez početka iznova.





Praznina iznutra,

praznina spolja,

svet ideala u umiranju,

neizbežna sudbina:

ceo svet pozornica,

s hiljadu lica,

maske su razne,

kriju čudovišta.





Laži za dete,

zbogom cvete,

možda jednom,

za godina sto,

seme se primi,

iluzija oživi,

lanac snova

se istka iznova..





Sad biseri duše,

u ruci trunu,

kule se ruše,

cveće vene,

došlo je neko

tužno vreme…





26.4.2003.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s