CRNA MAČKA

Prvo je opazila samo zelene oči u mraku. Gledala je u njih, zbunjena, fascinirana, ali bez straha. Onda su se oči pomerile i iz tame je izronilo lice crne mačke. Ni žena ni mačka se nisu oglasile, nisu se micale, samo su zurile jedna u drugu. Nakon nekoliko trenutaka žena je ustala iz kreveta, a mačka je nepomično pratila svaki njen korak.

Sledeće jutro mačka više nije bila u mraku, približila se njenom krevetu, ali sve ostalo se ponovilo. Svake noći je mačka prilazila sve bliže, bez glasa i šuma, a žena je ujutro nije niti terala, niti dozivala. Bilo je to odmeravanje bez reči i pokreta.

Kad se probudila jednog jutra, mačka je bila tik pored njenog lica. Čak se nije ni iznenadila, toliko se navikla na njenu blizinu, ali teskoba joj se uvukla u srce. Nešto nije bilo u redu. Kad je tog dana otišla od kuće, bila je uznemirena.

Narednog jutra mačke nije bilo. Osvrnula se, ali je soba bila prazna. Otišla je u kupatilo i sneno pogledala svoj odraz, a onda je uplašeno vrisnula: iz ogledala su je posmatrale mačje oči.

Vrištala je i kad se probudila. Polako se sabrala, shvativši s olakšanjem da je to bio san. Međutim, kad je pogledala tamo gde se mačka prvi put pojavila, u mraku je videla svetlucave zelene oči. Brzo je ustala, otišla po metlu i oterala mačku iz stana. Mačka se prvo bunila, frktala, ali se ipak povukla i otišla.

Sledećeg jutra je mačka opet bila na istom mestu. Žena je prvo zurila u nju, ne znajući šta da radi, samo sa željom da sve to prestane. Bilo joj je dosta igre nerava s tom životinjom. Odlučila je da je ubije i reši je se jednom za sva vremena. Zatvorila ju je u džak i odnela na jezero. Nije imala snage da je dokrajči svojim rukama, već ju je prepustila laganoj i bolnoj smrti.

Ipak, mačka se sutradan vratila, očigledno uvređena i ljuta, jer kad joj je žena prišla, počela je da frkće, ali nije pobegla, nije se borila kad se sve ponovilo kao i prethodnog, a onda i sledećih dana. Kad je izbrojala deveti dan, žena je odahnula – konačno će je se rešiti.

Međutim, i desetog dana je mačka bila tu. Kad ju je ugledala, žena je opet počela da vrišti i vrištala je sve dok god je grlo nije toliko zabolelo da je morala da prestane. Nikoga nije bilo da joj pritekne u pomoć. Bila je sama s tom mačkom koja ju je samo ćuteći gledala.

  • Šta hoćeš od mene!?!
  • Nahrani me.

Žena je zabezeknuto gledala u nepomične oči i usta crne mačke, nesigurna da li je stvarno čula te reči ili ih je umislila, ali više nije mogla da misli. Ustala je i u malu posudicu stavila mleka. Mačka ga je popila i vratila se u mrak. Crne oči su neko vreme sjale, a onda su nestale. Žena se nije usuđivala da priđe da proveri da li je mačka zaspala ili otišla. Odlučila je da veruje da mačka više nije tu. Svako veče je ostavljala činiju s mlekom koja bi ujutro bila prazna. Mačku više nikada nije videla. Kad je jednog jutra zatekla punu činiju, shvatila je da je konačno zaista slobodna.

8.12.2018.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.   

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s