HEMSKI KRUG II

Prošla je godina, prošle su dve, a majka nije čula ništa o svom detetu. Sklopljeno je primirje i opet je bilo dozvoljeno putovati svuda po planeti. Majka je obula najjače cipele i krenula peške na put, od jednog do drugog mesta, prelazeći nekoć zaraćene teritorije, ali dete nije našla. Očajna, iscrpljena, zatekla se na jednoj od granica u trenutku kada je primirje prekinuto i kada je opasnost bila veća nego ikada. U strahu za svoj život, zašla je na teren treće vrste koja je u tom direktnom sukobu menjala strane po potrebi. U panici i potpunoj neizvesnosti, pobegla je što dalje od ljudi.

Lutala je sama i uplašena, izbegavala je naselja i nastojala da se kreće pustim planinskim predelima. Došla je i zima i napadao je dubok sneg, a očajna majka je slomljena duha i tela mislila da je njena potraga završena. Ipak, jedne noći je u tami šume ugledala svetlo u prozoru male kuće. Pomešanih osećanja, sa strepnjom i radošću, žena je prišla prozoru, ali ništa se nije videlo. Pošto nije mogla da izgubi ništa do li golog života, zakucala je na vrata. Prošlo je nekoliko trenutaka bez odgovora. Ponovo je zakucala. Tišina. Tek kad je treći put zakucala, vrata su se otvorila. Pred njom je stajao starac, visok i bradat, prodornih očiju koje su ledile krv u žilama sirotoj ženi. Pustio ju je u kuću i ona je drhteći ušla i sela pored vatre. Starac joj je dao da jede i pije ćutke ju gledajući. Kad je pojela, pokazao joj je krevet i izašao iz sobe. Iscrpljena i van sebe od pretrpljenog straha i očaja, žena je legla i odmah zaspala.

Sutradan ju je probudio žamor dečijih glasova. Otvorila je oči i ugledala tri para očiju kako je posmatraju. Iznenadila se i trgnula, našto su oni počeli da se smeju. Bila su to tri dečaka, svi oko pet godina.

Starac ih je pozvao za sto i svi su ćutke jeli. Posle doručka, dečaci su se igrali u uglu sobe, a starac je pozvao ženu pored vatre:

  • Ko si ti i šta radiš ovde?
  • Tražim sina. Odneli su ga noći kad se rodio.
  • Ko ga je odneo?
  • Ne znam. Znam samo da moram da ga nađem.
  • Kako izgleda?
  • Ne znam. Godine su već prošle.
  • Kako bi ga onda prepoznala?
  • Ne znam. Majčino srce bi mi reklo.
  • Kao što vidiš, ja živim sâm sa tri dečaka. Napolju je zima i trajaće još mesecima. Ako želiš, možeš da ostaneš s nama dok ne ugreje, ako ćeš brinuti o kući i dečacima.
  • Hoću.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s