SUSRET S BELOM DAMOM

Crna zmija prešla je preko prašnjavog kolskog puta sasvim mirno i polako, verovatno jedina uživajući u sparnom avgustovskom danu. Nije bilo ni daška vetra i žito zrelo za žetvu umorno je spustilo glavu pred sparinom koja je lebdela nad čitavim krajem poput olovnog prekrivača. Ni insekti se nisu čuli, tišina je bila teška, kao u nekom iščekivanju. Oblačići na ko različak plavom nebu nisu mnogo obećavali, bili su nepomični, suviše svetli da bi doneli osveženje, suviše retki da bi u sebi nosili zgusnutost vodenih kapi. Bilo je stvarno sparno.

Iz daljine se začu motor starog kamiona. Glasno je klaparao dok je polagano prilazio. U kamionu se moglo videti neobrijano lice muškarca, njegovi gusti crni brkovi, lice mokro od znoja koji je marama na glavi jedva mogla da upije, da spreči da se sliva niz njegovo lice, niz gole grudi, do stomaka, do pantalona koje su upijale znoj. Kamion je polako prošao, u stražnjem otvorenom delu bile su gume. Polako se udaljavao prema zapadu dok je sunce neumoljivo pržilo. Malo kasnije kamion je ponovo prošao nazad, i dalje kloparajući, i dalje s vozačem koji je bio bled i mokar od vrućine. Guma više nije bilo.

Sunce je i dalje pržilo i pržilo. Sati su prolazili i ono je polako počelo da se spušta, donoseći svojim odlaskom osveženje. Nikoga više nije bilo. Nigde. Tišina je carovala s vrućinom u ovom izgubljenom delu sveta, nad klasjem žita i sitnim stvorenjima koja se kriju. Pala je noć.

Sutradan je bilo isto tako vruće i sparno. Bilo je nešto više oblaka koji su donosili nadu da će možda uskoro zaista kiša da prekine tu agoniju. Opet se u daljini čuo stari motor. Isti čovek za volanom, jednako mokar i umoran. Kad je prišao bliže, stao je. Video me je.

– Zdravo, damice! Šta radiš sama na toj vrućini? Treba ti prevoz? Upadaj, odvešću te gde god treba!

Pozvao me je.

Ušla sam u kamionet i krenuli smo.

– Bože, što je vruće! Prži već danima, čak ni noću nema osveženja! Kuda ideš? Ja prvo moram do svog druga da mu odnesem gume onda mogu da te odvezem gde god hoćeš? Ideš kod nekoga u okolini ili ideš u grad?

– U prolazu sam. – Neka sam odabere. Meni je svejedno.

– Dobro, onda te vozim u grad. Taman ću i ja da sednem u kafanu i popijem nešto hladno s društvom. Čoveče, što je vruće!

Skinuo je krpu s glave i obrisao lice. Pogledao me je:

– Ti, damice, ko da si sa venčanja pobegla, sva u belom, čak ti je i kosa bela. Nisi valjda? – pogledao me šeretski.

– Nisam. – Nasmešila sam se.

– Stigli smo. Ti ostani unutra dok završimo. Neću dugo.

Sedela sam u kamionetu dok je on sam istovarao gume, a čovek pored njega je stajao i gledao. Kad je završio, platio mu je i okrenuo se. Vozač je ušao unutra.

– Rekao sam ti da ne izlaziš jer znam da te neće ničim ponuditi. Taj samo sebe gleda, čak ni po ovoj paklenoj vrućini nema srca da me barem hladnim pivom ponudi. Zato idemo mi sad u grad da se napijemo! Čoveče, jedva čekam!

Vozio je neko vreme ćuteći, misleći na hladno pivo.

– Vidiš tamo, to je rečica u kojoj smo se kupali kao deca. Kad god tuda prolazim setim se detinjstva. Tad je sve bilo lako. Sad je skoro presušila. Kud i neće, kad je ova paklena vrućinčina.

Ako tako želi. Sam je odabrao. Tu želju mogu da mu ispunim. Približili smo se malom drvenom mostu. Stavila sam mu ruku na nadlakticu.

-Pobogu, ženo, pa ti si hladna ko smrt!

Pogledao me je u oči i prebledeo. Nije gledao kuda vozi, izgubio je kontrolu nad vozilom koje se survalo u plitku rečicu i ostao na mestu mrtav.

Šteta što me je video. Bio je fin čovek.

Uskoro se čuo zvuk novog kamiona, brzo je stizao na mesto nesreće. Iz kamiona je izašao njegov „drug“.

– Jebote, majmune, što nisi pazio, sad moram sam da nosim gume po ovoj vrućini.

Nije me video. Šteta.

11.1.2009.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s